Kliknite ovdje za pretragu

Osnovno što trebate znati o akvaplaningu

Jedna od osnovnih funkcija guma jeste mogućnost izbacivanja vode iz gaznog sloja, ukoliko vozite po vlažnom tlu.

Na koji način se dogodi akvaplaning?

Akvaplaning se dogodi ukoliko voda uđe između vaših guma i šasije. Ona se nakuplja između žlebova gume stvarajući sloj vode. Kada pritisak postane previsok i voda se više ne izbacuje, gubi se kontakt sa površinom puta. Tada je nemoguće kontrolisati vozilo.

Koji su uzroci toga?

Jedan od osnovnih uzroka akvaplaninga jeste istrošenost guma. Što su gume više istrošene, time su izrezi na njima manji te je vodu teže evakuisati. Kontaktna površina između gume i puta (prianjanje) postaje minimalna te nastaje veliki rizik od akvaplaninga posebno kada skrećete, kočite ili ubrzavate.

Detaljno o različitim fazama pre nastanka akvaplaninga
aquaplaning
Faza 1
Kiša srednje jačine, stabilna brzina : mali rizik od akvaplaninga. Voda se brzo evakuiše, te je kontaktna površina između gaznog sloja i puta optimalna.
Faza 2
Slaba drenaža, velika brzina, te se količina vode na tlu povećava. Guma sve teže izbacuje vodu.
Faza 3
Gazni sloj je natopljen, formira se gust sloj vode između puta i kontaktne površine gume. Voda se više ne evakuiše. Guma više ne prianja i klizi.

Posledice slabe naduvanosti

Slabo naduvana guma povećava rizik od akvaplaninga

Pritisak u gumi Brzina Objašnjenje
2.4 bar (35psi) 0 km/h Celi gazni sloj (tamni deo na slici) je u kontaktu sa putem.
2.4 bar (35 psi) 100 km/h Kontaktna površina je smanjena li se voda evakuiše ispravno zahvaljujući žlebovima na gumi
2 bar (30 psi) 100 km/h Kontaktna površina gume sa putem je smanjena. Rizik od akvaplaninga je veliki.
1.7 bar (25 psi) 100 km/h Voda ulazi ispod gume. Ona skoro više i ne dodiruje put, tada govorimo o akvaplaningu. Tada je vozilo nemoguće kontrolisati.